Jedno jadno seoce u 19. veku, po svemu sudeći negde u istočnoj Evropi, meta je svirepih napada nekog stvorenja nalik vuku, jelte, vukodlaka. Seljani počinju da budu očajni kako žrtve postaju sve brojnije, i reše da angažuju putujuću grupu specijalizovanu za te stvari, tj. ubijanje vukodlaka i sličnih karakondžula. Mnogo su iskusni i opasni. No, toj grupi se pridruži i jedan mladi seljan, koji izgleda da ima neku tajnu.
I tako, lomataju se oni po filmu čitavih 2 sata, vode neke dijaloge beznačajne, kompjuterski generisani vukodlak im … sve po spisku, ima tu i nekih (ovo je dobar momenat) Vurdaloka, a to su, verovali ili ne, zombi vukodlaci – jer kada vukodlak ubije svoju žrtvu, ona ustane iz mrtvih i postane Vurdalok. Jebem li ga da li je to moguće ili ne, neću da ulazim u to.
Treći i poslednji pasus – što sam ja zapravo gledo ovo a da može biti zanimljivo i vama, vjernim kokičarima? Iako je ovo nesumljivo delo niskobudžetne produkcije, izdvojiću vam tri stavke zbog koje bi ovaj film ipak trebali sacuvati negde na hard disku dok ne dodje pravo (tesko, dosadno, kišno) vreme za njega.
a) Ima neka riba dobra, ali nemojte me držati za reč, ukusi su različiti.
b) Atmosfera u fimu je kul, celo selo izgleda sumorno i kao pod opsadom, mnogo dobar filing su napravili sa tim, takodje scenografija, iako masovno kompjuterski doradjivana, ima neki šmek koji vam dopušta da se za sekund zamislite tamo negde u pm i pod opsadom vukodlak, što se može neplanirano navesti kao horor trenutak ovog ostvarenja
c) Pa, realno, dobar je za ubiti 2 sata svog vremena. Štaviše, mnogo je bolji nego što sam očekivao, nemojte da vas prestroga ocena na iMDB uplaši i dajte mu šansu, ako ne sad, onda barem malo kasnije u nedostatku boljih naslova.